Finansije i Osiguranje - Srbija

Zlato nije luksuz, već način zaštite kapitala

Stručnjaci ističu da je upravo očekivano popuštanje monetarne politike u SAD jedan od ključnih razloga za ovakav rast. Kakav je vrtoglavi skok zabeležio žuti metal, svedoči podatak da je pre dve decenije njegova vrednost bila šest puta manja - svega 500 - 600 dolara.

„Analitičari veruju da postoji 80 odsto šansi da ćemo već u septembru videti smanjenje referentne kamatne stope za najmanje 25 baznih poena. Opuštenija monetarna politika pogoduje ceni imovine poput zlata, koje se naširoko prepoznaje kao zaštita od inflacije”, objašnjava Georgi Hristov iz kompaniji „Tavex zlato&srebro”

Očekuje se da će u 2025. godini potražnja za zlatom premašiti 5.000 tona, glavni pokretači su centralne banke, a posebno u Kini, koja sve više ulaže u zlato kao stratešku rezervu.„Da bi se shvatila veličina globalne potražnje, dovoljno je reći da pri sadašnjoj ceni od 3.652 dolara po unci, vrednost tone zlata prelazi 112 miliona dolara. To znači  da očekivana tražnja u 2025. godini predstavlja tržište vredno oko 560 milijardi dolara – što jasno pokazuje zašto se zlato ponovo posmatra kao strateška rezerva i „novac budućnosti”, objašnjava Hristov.

Srbija je poslednji veliki udar doživela tokom globalne finansijske krize 2008. godine, kada je BDP pao za 3,1 odsto, nezaposlenost skočila na 18 odsto, a dinar oslabio za petinu. Zemlja je tada potražila pomoć MMF-a, zamrzla plate i penzije, dok su domaćinstva preživljavala uz pomoć doznaka iz inostranstva i dodatnih poslova.

Danas je slika nešto drugačija. Srbija ima razvijeniji bankarski sektor, veće devizne rezerve i fiskalne „jastuke” koji mogu ublažiti krizu. Više radnih mesta dolazi iz autsorsing industrije, a veći broj ljudi ima mogućnost rada u inostranstvu. Građani su i dalje osetljivi na rast cena, ali su manje izloženi rizičnim kreditima nego pre 15 godina, pa bi udar na domaćinstva mogao biti blaži.

Ipak, Hristov podseća da krize uvek vraćaju fokus na sigurnost. U Srbiji se zlato često posmatralo kao luksuz, ali je danas prepoznato kao način zaštite kapitala. Tradicionalna sklonost ka manjim zlatnim proizvodima potiče još iz 1990-ih, kada je važila izreka „jedan dukat za džak brašna”. Šta to znači u praksi?

Ako bi prosečan građanin danas imao 10.000 evra ušteđevine, stručnjaci savetuju da se vodi računa o likvidnosti i kupe manje poluge. Veće poluge su isplativije za dugoročnu zaštitu jer imaju manju maržu, dok su manje praktičnije za brzu prodaju u hitnim situacijama. Dakle, veći proizvodi nude bolju vrednost, a manji veću fleksibilnost.„

„Upravo u takvim uslovima – kada je inflacija pod kontrolom, ali poverenje u dugoročnu stabilnost i dalje krhko – raste interesovanje za zlato kao najpouzdaniji oblik zaštite kapitala”, napominje naš sagovornik.